DEVIJACIJA, DEVIJANTNOST, DRUŠTVENE DEVIJACIJE

DEVIJACIJA je odstupanje od nekog utvrđenog standarda ili vrednosti, ustaljenog pravila, norme ili zakonitosti. 

DEVIJANTNOST  predstavlja odstupanje, skretanje i udaljavanje od zadatog, poželjnog. 

DRUŠTVENE DEVIJACIJE su ponašanja i društvene pojave koje narušavaju univerzalne vrednosti, remete ustanovljene norme ponašanja, izazivaju društvenu reakciju. Mogu biti individualna ili grupna ponašanja, suprotna uobičajenim normama ljudskog i društvenog na koje društvena zajednica reaguje moralnom, religijskom ili pravnom sankcijom. Tu spada i raspad institucionalnih oblika i neformalnih obrazaca društvene organizacije.

Društvene devijacije predstavljaju odstupanje od moralnih, pravnih, religijskih ili običajnih normi društva; dakle odstupanja od društvenih normi i vrednosti (kao što su kriminal, prostitucija, pedofilija, samoubistvo, bolesti zavisnosti, prosjačenje, društvene dezorganizacije i sl.) 

  

ANTIDRUŠTVENI ŽIVOT

antidruštveni život - termin koji karakteriše ponašanje pojedinca koji neučestvuje ili nedovoljno učestvuje u društveno korisnom radu, izbegava ispunjene raznih građanskih (radnih, porodičnih i dr.) dužnosti; karakteriše ga samo osnovno zadovoljavanje materijalnih potreba koje zauzimaju dominantan položaj njegovom u sistemu vrednosti, a duhovne potrebe su mu primitivne i nezrele; slaba privrženost domu i porodici, radnom kolektivu; postojana labilnost i fragmentarnost društvenih kontakta ili težnja za održavanjem društveno negativnih veza, nesposobnost ili neraspoloženost da se uđe u pozitivne sfere druženja; odlikuju ga i konflikni odnosi u radnoj i životnoj sredini, zbog sopstvenih pravnih ili amoralnih postupaka, isključenost iz porodičnih normalnih veza i odnosa; vršenje prekršaja i krivičnih dela, alkoholizam, uživanje narkotika.

KOLEKTIVNE DRUŠTVENE TVOREVINE

kolektivne društvene tvorevine – podrazumevaju ono što postoji u svakom društvu, a odnosi se na društene grupe, društvene zajednice, društvene institucije i društvene organizacije. 

DRUŠTVENI ODNOSI

društveni odnosi – su način ili oblici povezivanja pojedinaca ili grupa prilikom društvenog delovanja ili ponašanja. 

Društveni odnosi predstavljaju ukupnost veza u koje ljudi međusobno stupaju, radi obavljanja zajedničke delatnosti i održavanja individualnog i društvenog života. Društveni odnosi se ne mogu svesti na mentalnu interakciju pojedinaca već oni imaju i svoju društvenu dimenziju; društveni odnosi su određeni: normama i vrednostima, ali i datom situacijom (društvenom strukturom).

DRUŠTVENO DELOVANJE

društveno delovanje – je društvena akcija (socijalna akcija) ili delatnost. 

Postoji više vrsta i načina delovanja, npr. fizičko i nefizičko (intelektualno, mentalno, duhovno) delovanje. Prema karakteru i rezultatu može biti materijalno i duhovno delovanje. Delovanje prema sadržaju može biti npr. privredno delovanje – kojim se proizvode i razmenjuju materijalna dobra i usluge neophodni za život ljudi; ili političko delovanje – kojim se usmerava, reguliše i održava zajednički društveni život ljudi ili kulturno duhovno delovanje – njime se osmišljava ljudska egzistencija i razvijaju čovekove individualne i generične sposobnosti itd.

EGZISTENCIJA

egzistencija – (novolat. existio - pokazati se, nastati) – ljudski život kao skup materijalnih, fizičkih i bioloških činilaca; postojanje, življenje, život, način života;

      egzistencijalni problemi – životni problemi, problemi opstanka života i postojanja čoveka;

               egzistirati – postojati; 

SOCIJALNI SLUČAJ

socijalni slučaj – odnosi se na pojedinca kome je potrebna društvena pomoć (najčešće materijalna ali i nematerijalna) kako bi zadovoljio osnovne životne potrebe. Socijalni slučajevi su odraz društvene (socijalne) nejednakosti u savremenim društvima i socijalnih problema, gde ljudi usled loše ekonomsko-socijalne situacije ne mogu da reše osnovne životne potrebe. Socijalni problemi koji stvaraju socijalne slučajeve su najčešće nezaposlednost, siromaštvo, poremećeni porodični odnosi, kriminalitet, alkoholizam i druge bolesti zavisnosti, izostajanje zaštite manjinskih grupa ( kao što su npr. izbeglice, Romi, emigranti i dr.)